PRAVILA NACIONALNE KLASE M550

NACIONALNA KLASA M550

Jedirličarski Savez Jugoslavije

Novembar, 2000. godina

PRAVILA I OGRAN1ČENJA RAZVRSTAVANJA

Organizovanje NACIONALNE KLASE M 550 pod pokroviteljstvom Jedriličarskog Saveza Jugoslavije je izraz želje, da se naprave regate među malim brodovima, koji su lako prenosivi pomoću prikolice i automobila srednje kubikaže. Na ovaj način očuvaće se kontinuitet takmičenja i za one jedriličare koji su prestali da se bave jedrenjem u olimpijskim klasama. Njihov ostanak u jedrenju i pristup novih članova, prilika je da svoja sportska, organizaciona i sva druga iskustva prenose na mlade takmičare i na taj način doprinesu daljoj popularizaciji i razvoju jedriličarskog sporta.

I Poglavlje Glavna ograničenja

Da bi brodovi mogli da učestvuju na regatama KLASE M550 moraju poštovati sledeća ograničenja:

1- težina broda: u uslovima merenja je minimalno 540kg

2- gaz: trup sa kobilicom maksimalno 1.00 m, sa pomičnim perajem maksimalno 1.10 m..

3- maksimalna širina trupa 2.45 m

4 - maksimalna površina jedara (jedro + đenova) 18.5 m²

5 - maksimalna dopuštena površina špinakera 18.50 m²

6 - ogranučenja dužine i slobodnog boka su prikazana na slici 1.

1 Težina broda

1.1 Težina broda se mora meriti po sredini na posebnoj vagi (dinamo vaga) pod siedećim uslovima: trup spojen sa ogradom, kormilo, svi kanapi, snast, kobilica ili peraja i sva dopuštena jedra.

1.2 Od ovog merenja su izuzeti: sva pomična oprema, oprema za pomoć i sigumost, motor, navigacioni instrumenti, namirnice i oprema posade, sve tečnosti i gorivo, sidra.

1.3 Da bi se postigla mmimalna obavezna težina mora se postaviti zaliveni balast.

2. Gaz

2.1 Dubina gaza ne sme tokom premeravanja prekoračiti 1 metar odnosno 1,10 metara.

2.2 Hod pomične peraje mora biti ograničen u gomjem položaju i kad je tako podignuto peraje rastojanje između donjeg roglja i dna čamca ne sme biti manje od 25 cm..

3 Maksimalna sirina

3.1 Zbog lakšeg drumskog transporta, širina trupa uključujući okove i rubne zaštitne trake, ne sme biti veća od 2.45 metara.

4 Jedrilje

4.1 Dozvoljena je samo Sloop oprema.

4.2 Zabranjena su jedra sa dvostrukim prednjim rubovima, okretni jarboli, hidraulični uređaji i ostali siični uređaji.

4.3 Jedro se može natezati samo pomoću buma,

4.4 Dvostruki rogljevi (cunmngham) su dozvoljcni zajedro i flok.

4.5 Dužina svake late ne sme biti veća od 25% osnove jedra, a njihov broj je najviše 4.

4.6 Jedro mora imati najmanje jedan krat.

5 Dimenzje trupa

5.1 Nijedan deo broda ne sme preći spoljni oblik kalupa (2.45 metara) osim veznih okova trupa i palibe pod uslovom da prihvatište floka bude unutar granice trupa. Dozvoljena je i drevena bokošitnica debljine do 20 mm.

5.2 Nijedna strana broda, osim okova kormila, ne sme preći konačni oblik kalupa.

5.3 Kormilo obešeno na zrcalu broda ne ulazi u merenje dužine preko svega. Njegova debljina ne sme prelaziti 50 mm, a njegov oblik ne sme ni u kom slučaju produžavati vodenu liniju kobilice ili povećati njen volumen.

5.4 Za merenje graničnih vrednosti trupa, brod mora ispunjavati sledeće uslove:

-ista oprema kao pri merenju težine

-pomična peraja mora biti u donjem položaju

-vreće sa jedrima trebaju biti složene što bliže vretikali jarbola u kabini.

II Poglavlje Merenje jedara

Mere svih jedara se uzimaju sa blagim natezanjem (3Kg) između mernih tačaka. Platno mora biti glatko bez ikakvih pregiba na liniji merenja. Na porubu jedra mera se uzima na preseku spoljnjeg ruba jedra, ako je potrebno i u produžetku. Sve ostale mere se uzimaju na vanjskoj granici okova ili šava jedra.Glavna svrha premeravanja jedraje izračunavanje stvarne površine . Svako jedro se razdeli na više trapeza, trouglova, delova kruga ili elipse, koji se saberu da bi se dobila ukupna površina.

6 Merenje glavnog jedra

6.1 Prvo se meri prednji rub jedra A između vrha jedra i prednjeg roglja, zatim se jedro presloži tako da se poklope vrh jedra i prednji rogalj da bi se dobila mera D izmedu tačaka D' i D" (slika 2). Sledeće presavijanje na pola paralelno sa prvim omogućava da se dobiju mere C i E između tačaka C' i C" kao i između E' i E". Mera B na pločici se uzima izmedu tačaka B' i B", a tačka B" se određuje vertikalno na prednji rub jedra, ako je potrebno i produžavanjem zadnjeg ruba jedra.

6.2 Za merenje trbuha jedra treba voditi računa o dužini F i krive I odgovarajućeg segmenta uzete na odgovarajućoj maksimalnoj širini.

6.3 Za računanje P_j4 meri se diižina F izmedu tačaka F' i F" vertikalna na liniju između vrha jedra i prednjeg roglja na udaljenosti G od prednjeg roglja.

6.4 U slučaju pozitivnog ili negativnog ugla buma površina P_J5 će se sabrati ili oduzeti površini P_J4.

6.5 Ukupna površina je suma svih površina: P_J1, P_J2, P_J3, P_J4, P_J5 i P_J6, prema formulama datim na slici 2.

6.6 Delovi kruga ili elipse se računaju prema formuli P_J6 = .Napominje se da površina trapeza P_J1, P_J2, P_J3, P_J4 vodi računa o zakrivljenosti prednjeg i zadnjeg ruba jedra.

6.7 Površina glavnog jedra ne sme prelaziti 11.50 m²

6.8 Glavna jedra koja već postoje ili će biti nabavljena do kraja juna 2001 godine površine 12 m² zajedno sa flokovima od 6,5 m² u klasi su dok traju.

7. Merenje floka

7.1 Izmere se dužine A, B i C i izračima površina P_F1 pomoću formule P_F1=

gdeje (Heronov obrazac).

7.2 Povrsina P_F2 se računa prema obrascu P_F2=

7.3 Ukupna površina floka se izračunava sabiranjem prethodne dve vrednosti: P_F= P_F1 + P_F2

7.4 Ostale odredbe:

- zabranjene su pločice na vrhu floka

- zabranjeni su slobodni flokovi

- hvatište floka mora biti u sredini brod

8 Merenje špinakera

8.1 Špinaker se za potrebe premeravanja preklopi preko polovine, tako da se poklope škotni rogljevi. Za premeravanje se uzimaju vrednosti A, B i C koje odgovaraju sledećim dužinama:

- A je udaljenost od gornjeg roglja do rogljeva škota ,

- B je maksimalna širina špinakera;

- C je maksimalna širina špinakera izmerena od škotnog roglja vertikalno do tangente na trbuhu špinakera.

8.2 Da bi neko jedro moglo biti premereno kao spinaker, mora da ima sledeće karakteristike:

- rubovi (osim donjeg) moraju biti iste dužine

-jedro mora biti simetrično u osi vrh jedra - sredina donjeg ruba

- površina ne sme biti veća od 18.50 m²

-ulaz podigača špinakera moše biti maksimalno 0.10 metara iznad hvatišta leta.

9 Broj jedara

9.1 Tokom regate su dozvoljena i smeju se nalaziti na brodu samo sledeća jedra: glavno jedro, đenova, flok, olujni flok i špinaker. .

9.2 Dopušteno je po jedno jedro od svakog tipa za svaki.brod. Jedra moraju biti premerena i pečatirana i samo takva su dozvoljena na brodu.

9.3 Glavno jedro mora imati broj koji je izdao jedriličarski savez. Pečati i brojevi moraju po dimenzijama odgovarati pravilniku našeg saveza

10 Dužina buma špinakera

10.1 Dozvoljen je samo jedan bum špinakera koji ne sme biti duži od 2.25 m. Ova mera se uzima kada je bum špinakera u radnom položaju vertikalno na jarbol i u simetrali broda. Dužina se meri od prednje strane jarbola do sredine okova na drugom kraju buma špinakera.

11 Konstrukcija

11.1 Kokpit mora biti samoprazneći i mora se brzo prazniti pri svim uglovima nagiba.

11.2 Pramčana ograda mora biti čvrsta. Na najvišem delu ne sme biti niža od 0.40 metara iznad palube i mora se produžavati na istoj visini najmanje 0.40 metara prama krmi (slika 1)

11.3 Brod mora imati kabinu sa najmanje 3 ležaja.

11.4 Držači za noge (gurtne) su dozvoljeni u kokpitu za razliku od svih ostalih pribora (trapezi, klupe i slično) koji prelaze dozvoljenu širinu rtupa.

11.5 Motor je obavezan u regati, da visi na krmenom delu spreman za upotrebu osim ako uputstvom za regatu nije drugačije određeno.

12 Posada

12.1 Posada se sastoji od najmanje tri člana.

13 Slgurnosna oprema

- pojas za spasavanje za svakog člana posade (najmanje 3 komada)

- pribor za prvu pomoć

- jedno veslo

- kofa i sunđer

- sidro odgovarajuće težine sa najmanje 2 metra lanca i 20 metara sidrenog konopa

- protestna zastava crvene boje (minimum 20x20 cm)

- prenosna baterijska lampa.

IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA KLASE M550 od 29.07.2002.godine